Pad u more ili sa kruške

Haj!

Evo me...ma nisam ja zaboravila na pisanje, iako vam možda i nisam falila...ali evo me...važno je, jer mene pisanje, fotkanje i sva zezancija oko ovoga opušta...moram priznati da nisam ni znala kako je bloganje jako opuštajuće i zanimljivo...moram napomenuti da imam trogodišnje dijete:), ali godine neću spominjati jer nisu ni važne, jel da? važan je duh!!!, a moj je sve samo ne ozbiljan i odrastao...dakle nisam baš u tineđerskim godinama, ali baš zato je sve ovo super...jer tako Lady. M?

Uglavnom da se vratim na temu...dakle, kao i svi Hrvati, tako sam i ja (kud svi tud i mali mujo) pinklec na rame i na more (naravno, spojila si sve radne i neradne dane i dobila mini godišnji)...sretna ja jer napokon ću u miru na svojoj terasi u zelenilu pisati postove...i čitati tuđe:)) vesela ja ko malo dijete...teme u glavi samo sviću...ali, sve što je lijepo kratko traje...tako i moje veselje...

A ja tako važno, od svih stvari i kofera...pa čak i robe, važno uzela svoj laptop i pazim na njega...dobio glavno mjesto u autu, jer ne daj Bože da mu se nešto dogodi...

Čak ovaj put nisam pretjerivala ni s odjećom...jer mislim si uživat ću u hladovini na ljuljački uz blogove, ma šta ću odjeću uzimat...

Kad tamo, kad je krenulo....

Prvo se moje veselje ugasilo kada sam shvatila da sam "tupko", oprostite ali tipično žensko, koje samo misli kako će biti lijepo, sve je lijepo, lijep svijet, a ne razmišlja malo tom svojom glavom, koja ne služi samo za šminkanje i smješkanje i frizuru, nego i da se malo upotrijebi i s njom razmisli...ali za mene je to bilo prekasno...dakle, moja veza na internet (jel se tako kaže) je bežična i naravno radius je cca 200m (tako nekako)....upssssss....da li je ovo uopće trebalo pisati i ovako se blamirati....ali šta mogu, ipak sam ja pravnik po struci....nisam baš pametna:(((

Dakle, na moru ne hvata signal na koji sam ja logirana na kontinentu, dakle 300 km dalje!!!!!!

Ajmo sada dalje...nekako ja još pokušavala to spajanje, razmišljala šta i kako, ali sve uzalud...nikako ja prežalit svoju glupost....

Kako nas naša djeca mogu vrlo brzo i lako na sve nagovorit, tako je i mene moj, pa smo moj sinčić i ja krenuli na plažu, na kupanac...ušao on u more odmah, naravno, ali ja, naravno baš i ne...ali zato ponosna majka slikala sinčića i opet vesela...toliko da me sinčić nagovorio na kupanje...i...mogu vam reči :"More je bilo fakat odlično!!" I sva ja tako vesela i ushičena fotkala sinčića, more, fotkala sebe i sinčića...veselju opet nema kraja....ali onda, izađem van iz mora, uzmem ručnik i čujem...BUČ......O NEEEEEE.....buč je bio od mog fotiča i mobitelaaaa......dakle, dal ima šta još za reč.....

Ali, kako narodna kaže: "Iza oblaka uvijek dolazi sunce"...tako je i u ovoj priči....nije sve crnjak....
Zašto? zato što sada imam ovaj super novi fotič....što kažete? Meni je mrak...ipak se "isplatilo" ići na more....jer nikada svoj stari fotoaparat ne bi zamjenila novim, valja dok ne crkne, a tako je i bilo....

Šta nije život ustvari baš lijep?!!!!!

PS. A evo malo i morske oprave:

tunika kupljena u Splitu dok sam čekala trajekt, narukvice Accessorize; natikače Replay

haljina Accessorize, badić New Jorker, natikače H&M;